Evolucija čoveka 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Visoka sanitarna škola

VIŠA ZDRAVSTVENO-SANITARNA ŠKOLA
»VISAN«
Tema: EVOLUCIJA ČOVEKA
SEMINARSKI RAD IZ EKOLOGIJE
Sombor,2007.
Evolucija najčešće podrazumeva razvoj iz nižega u više, iz jednostavnog u složeno, nekog prirodnog ili društvenog procesa. Evolucijske misli javile su se već u staroj Grčkoj u radovima Heraklita i Aristotela.
Nauka o istraživanju najstarije prošlosti živih bića, pa i čoveka, zove se palentologija.
Čovek je postao na Zemlji, gde je na svom razvojnom putu menjao oblike počev od amfibijskog, reptilnog, majmunolikog, pa sve do čovekolikog oblika.
Vreme od pre 350 miliona godina predstavlja prekretnicu u evoluciji živih bića, jer je sa riboidnih oklopljenih oblika počeo da se skida krečnjački oblik i da se pojavljuju čeljust u delu glave, a na trbušnoj strani izrasta prednji par peraja. Ovaj takozvani Atlanski oblik predstavlja najstarijeg pretka današnjih riba, reptila, ptica i sisara, uključujući i čoveka.
Osnovna karakteristika evolucije kod živih bića jeste da se smanjenjem promena oblika tela postiže brže povećanje moždanih masa.
Evolucija se kretala tako što su se od jedne iste vrste riba ili amfibija stvarali različiti oblici riba ili amfibija, što je zavisilo od toga u kakvim su se vodenim sredinama potomci razvijali. Oni koji su se razvijali u morima nisu imali veći razvoj moždanih masa niti promenu oblika tela, izuzev rasta. Takođe ni oni oblici u žarkim predelima nisu mnogo napredovali u pravcu evolucije inteligencije. Zakonitost evolucije inteligencije direktno je zavisila od pojačanih telesnih bioloških zračenja, koja su jedino mogla da nastanu u regionima sa promenljivom temperaturom. Ritmičke promene temperature su bile u pojasu severne hemisfere, kako u doba dana i noći tako i kod godišnjih doba. To su bile zemlje Severne Amerike, Sibira, severne Evrope i bivšeg Atlanskog kopna, kao i pojasa južne hemisfere. Vodene sredine su morale biti slatkovodne. U tim predelima i u tim sredinama su se razvijali oblici u pravcu čoveka.
Ništa se nije slučajno ili bez uzroka stvaralo, pa ni ljudska vrsta.
Prema raspoloživim paleontološkim nalazima najraniji oblik čoveka predstavlja riba oklopnjača, koja je živela pre 350 miliona godina. Nakon riba oklopnjača posle 20-50 miliona godina nastali su riblji oblici. Ichthyostega, predstavlja transformaciju ribljeg oblika u amfibijski četvoronožni oblik. Poseduje na svakoj nozi po 5 prstiju, udovi su joj srasli sa strane trupa, a oči se nalaze na čeonoj strani. Ove karakteristike su ostale nepromenjene sve do današnjeg dana. Od svih današnjih sisara čovek i majmun su najmanje odstupili od oblika ovih amfibija u razdoblju od 300 miliona godina. Pre 180 miliona godina živeo je reptil veoma sličan današnjim sisarima. Bio je jednog metra dužine i hranio se mesom. Nešto kasnije, pre 130 miliona godina nastaje niz životinja malih dimenzija počev od veličine pacova pa do nešto većih dimenzija. Hranili su se insektima i sitnim životinjama.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]